Бартол Сфондрати - Bartol Sfondrati

Бартол Сфондрати
Кириллический перевод Ledesma catechism.jpg
Издание 1583 года перевода катехизиса Ledesma
Родившийся1541
Умер17 ноября 1583 г.
НациональностьРагузан, Османская империя
Другие именаБартоломео Сфондрати
Известенпервый рагузанский иезуит
Известная работа
Dottrina christiana. Компоста для П. Д. Ledesma della Compagnia di Gesu; Et tradotta di lingua italiana in lingua Schiava per un padre della medesima Compagnia

Бартол Сфондрати (1541–1583) был миссионером-иезуитом 16 века, который считается первым Рагузан Иезуит. Сфондрати стал иезуитом в 1569 году после получения юридического образования в Университет Павии.

Ранние годы

Предки Сфондрати происходили из Кремона (современный Италия ) Рагузе за несколько поколений до рождения Бартола.[2] Предполагается, что его год рождения - 1541.[3]

Образование

Сфондрати стал студентом юридического факультета в Павии в 1566 году при поддержке сената Рагузы с ежегодной стипендией в 30 золотых. скудо.[4][5] После окончания школы канонического и гражданского права при Университет Павии Сфондрати стал иезуитом 17 октября 1569 года.[6] После того, как он был студентом колледжа в Рим в период 1570-1575 гг. он стал духовником в Иллирийский колледж Святого Иеронима.[7]

Миссионерские кампании

В период с февраля 1576 по 1578 год Сфондрати был миссионером в Бока-Которская бухта. В период c. 1580—83 Сфондрати был миссионером в Белград.[8] В 1580 году Сфондрати сопровождал Бонифачо де Стефаниса (Bonifacije Drakolica), который был назначен апостольский гость и делегировать в Далмацию, Герцеговину, Боснию, Хорватию, Валлахию, Славонию, Сербию и другие европейские территории, управляемые Османы.[9] Вместе со Сфондрати Святейший престол послал еще одного иезуита, чтобы сопровождать де Стефаниса. Это был францисканец из Боснии Антун де Маттеи. Двое из них принесли де Стефанису два больших чемодана с книгами, которые им было приказано доставить священникам как католической, так и православной религии.[10]

Сфондрати сообщил, что во время своего путешествия на Османские Балканы он встретил много христиан, которые обратились в ислам, чтобы избежать уплаты налогов, от которых мусульмане были освобождены.[11] Сфондрати заявил, что в то время в Сараево проживало около 5000 католиков, в основном рабы и торговцы. Он также записал, что в Герцеговине живет много христиан, большинство из которых Православные сербы.[12]

Де Стефанис умер во время этого трудного визита в Тимишоару в 1582 году. Сфондрати умер в бедности и тупости, также в Тимишоаре, 17 ноября 1583 года.

Литературное произведение

12 января 1576 г. Сфондрати писал из Дубровника в Клаудио Аквавива подчеркивая это Рагузанская Республика имеют намерение издать катехизис на славянском языке для более молодого населения.

Предполагается, что Сфондрати перевел катехизис, написанный Жаком Ледесмой. Издание этого катехизиса заказали братья Ангел и Иван Загуровичи из г. Дворянская семья Загуровичей. Они были сыновьями Еролим Загурович,[13] Венецианский печатник сербских кириллических книг и, по некоторым данным, внуки Дурадж Црноевич кто был основателем первая южнославянская типография.

Первое издание его перевода было опубликовано в 1576 году в Венеция. Второе издание было опубликовано в 1578 году также в Венеции, в типографии Дзанетти, под следующим названием: "Dottrina christiana. Composta per il P. D. Ledesma della Compagnia di Gesu; Et tradotta di lingua italiana in lingua Schiava per un padre della medesima Compagnia. Nuovamente stampata & corretta. In Venetia, Appresso Bonifatio Zanetti, MDLXXVIII". Третье издание этого перевода было опубликовано на кириллице в 1583 году.[14] Занетти также упоминается в прологе Цветочная Триода напечатано Стефан Маринович в Скутари в 1563 г.[15] В первых двух изданиях, опубликованных на латинице, язык перевода упоминается как «lingua Schiava» (lang-en | славянский язык), а в третьем издании, опубликованном на кириллице, этот язык именуется языком рагуза.

Единственный сохранившийся экземпляр третьего издания перевода хранится в Российская национальная библиотека в Санкт-Петербург.[16]

Рекомендации

  1. ^ (Ванино 1936 г., п. 4): «Бартол Сфондрати, први Дубровчанин, коди е почао у Исусовце (+ 1583. у Темесвару)».
  2. ^ (Станоевич 1925, п. 882): «... Бартол Сфондрати, родом из Кремоне».
  3. ^ (Павлович 1931, п. 47)
  4. ^ Кораде, Алексич и Матош 1993, п. 26: "Prvi dubrovački isusovac bio je Bartol Sfondrati (1541-1583). S dvadeset i osam godina ulazi u Isusovački red kao pavijanski pravnik i s dubrovačkom godišnjom naknadom od trideset zlatnih škuda.
  5. ^ (HBA 1933, п. 213) "Фонды права у Павии у Италии, г. 1566 и добияо за то као помоч од дубровачкого сената года по 30 золотых шкура"
  6. ^ (Павлович 1931, п. 47)
  7. ^ (Associazione 1995, п. 32): "Le avventure di Bartolomeo Sfondrati Il primo gesuita ragusino fu Bartolomeo Sfondrati (1541-1583), Entrato nella Compagnia all'età di ventotto anni a Pavia, dove esercitava la Professione di avvocato Lollirico, doc. исповедник ".
  8. ^ (Krleža 1988, п. 656): «Oko 1580 - 83. u Beogradu je kao misionar djelovao isusovac Bartol Sfondrati, rodom Dubrovčanin».
  9. ^ (Зорич 2002, п. 38): «Godine 1580. apostolski je vizitator i delegat za Dalmaciju, Hercegovinu, Bosnu, Hrvatsku, Slavoniju, Srbiju, Ugarsku, Vlašku i druge europske krajeve pod turskom vlaščki jefión de pratilis.
  10. ^ (HT 1934, п. 3)
  11. ^ Кораде, Алексич и Матош 1993, п. 27: «Сфондрати е записао како е велик брой кршчана прэузео турску вьеру иер су тако избъегли плэчанье« дуката по главе », чега су као мусульманани били ослобожени».
  12. ^ Кораде, Алексич и Матош 1993, п. 27: U Hercegovini je bilo mnogo kršćana, "но ти су вецином серпски раскольничи" (православни).
  13. ^ РАЗНОЕ, т. XXIX (2008), Марица МАЛОВИЋ ЂУКИЋ Исторический инситут Београд "Новые традиции наставили су и Јеронимови синови Анђело и Иван Загурови па је по њиховом нареењу Камило Занетиао в Венеци Венеи 1583. уставном ћерили.
  14. ^ (Красич 2009, п. 267): «.. dubrovački i 1576. tiskao u Mlecima prvi dubrovački isusovac Bartol Sfondrati. Isti katekizam ponovno je tiskan dvije godine nakon toga takoer u Mlecima kod Bartola Zanettijeri uak iz.
  15. ^ (Чордич 1987, п. 192): "У Млецима је, после другог издања Мицаловићеве књиге, штампао 1583. год Наук крстјански познати калиграф Камило Занети који се по- миње и у поговору уз Цветни триод Стефана Мариновића, штампан Скадру 1563."
  16. ^ (Колендич и Пантич, 1964 г., п. 78)

Источники

  • Кораде, Миджо; Алексич, Мира; Матош, Ерко (1993). Isusovci i hrvatska kultura. Hrvatski povijesni institut u Beču.CS1 maint: ref = harv (ссылка на сайт)
  • Станоевич, Станое (1925). Народна энциклопедия srpsko-hrvatsko-slovenac̆ka. Издавач: Библиографский завод д.д.CS1 maint: ref = harv (ссылка на сайт)
  • Крлежа, Мирослав (1988). Enciklopedija Jugoslavije: Hrv - Janj. Югославенский лексикографский завод "Мирослав Крлежа". ISBN  978-86-7053-013-3.CS1 maint: ref = harv (ссылка на сайт)
  • Зорич, Дамир (2002). Фердинанд Коншчак: мисионар и истраживач. Накладний завод Матице хрватске. ISBN  978-953-185-063-6.CS1 maint: ref = harv (ссылка на сайт)
  • Красич, Степан (2009). Počelo je u Rimu: Katolička obnova i normiranje hrvatskoga jezika u XVII. Stoljeću. Matica Hrvatska. ISBN  978-953-6316-76-2.CS1 maint: ref = harv (ссылка на сайт)
  • Associazione (1995). Ривиста далматика. Associazione nazionale dalmata di Roma.CS1 maint: ref = harv (ссылка на сайт)
  • Колендич, Петар; Пантич, М. (1964). Из старога Дубровника. Сербская книжная задруга.CS1 maint: ref = harv (ссылка на сайт)
  • Ванино, Мирослав (1936). Врела и приносы. Нова тискара.CS1 maint: ref = harv (ссылка на сайт)
  • HBA (1933). Хорватия сакра. Hrvatska bogoslovska akademija.CS1 maint: ref = harv (ссылка на сайт)
  • Павлович, Драголюб (1931). Дорде Башич. Drz. štamarija Kraljevine Jugoslavije.CS1 maint: ref = harv (ссылка на сайт)
  • HT (1934). Fontes et studia Historiae Societatis Iesu in finibus Croatorum. Hrvatska tiskara D.D.CS1 maint: ref = harv (ссылка на сайт)
  • Чордич, Петар (1987). Istorija srpske ćirilice. Завод за удзбенике и наставна средств.CS1 maint: ref = harv (ссылка на сайт)

дальнейшее чтение

  • Мирослав Ванино: Bartol Sfondrati u Temesvaru g. 1582. Vrela i prinosi (Sarajevo) 1934. 150–153.