Lješanska nahija - Lješanska nahija

Lješanska nahija под номером 10 на этой карте. Старая Черногория.

Lješanska nahija (Сербская кириллица: Љешанска нахија) - исторический регион на востоке Черногория. Это было нахиджа (подрайон) Османская империя. В администрации Княжество Черногория, нахиджа была частью Старая Черногория, рядом с Катунь, Риека и Crmnica. В Монастырь Градац находится в пределах области.

Lješanska nahija включала территорию в Riječka nahija и была самой бедной и самой маленькой частью Княжество Черногория, состоящий из нескольких братств, которые из-за некоторых различий между ними (особенно религиозных) не могли в целом утвердиться в качестве других племен.[1]

Район граничил с Lješkopolje, османская граница, которая не была частью Черногории до Конгресс Берлина (1878).[2]

Населенные пункты

История

Топоним происходит от сербского (славянского) имени мужского рода. Lješ.[3][4] Название (Lješanska nahija) впервые упоминается в 1692 году.[5] Тремя племенами нахии были Дражевина, Градац и Буронье.[6] Традиционно воеводы (герцоги) племени происходили из дома Ускоковичей.

Известные люди


Смотрите также

использованная литература

  1. ^ Фердо Чулинович (1954). Državnopravna historya jugoslavenskih zemalja XIX i XX vijeka: knj. Србия, Црна-Гора, Македония, Югославия, 1918-1945 гг.. Školska knjiga. Lješanska nahija obuhvatala je predio do Riječke nahije i to najsiromašniji i najmanji dio Crne Gore, nastanjeno sa više bratstava, koja se s obzirom na neke razlike među njima (naročito oilajerske).
  2. ^ Ничифор Дучич (1870). Primjetbe на "Коментар Горскога vijenca": Od arhimandrita N. Dučića. [Петар II Петрович Негош; Степан Митров Любиса]. [Dr .:] Drž. Стампария. С. 30–. „Ешкопоље“ није „ешанска нахија“ “, но равница и око ње српска села у Зети у турских граници до„ ешанске нахије ““ “, која је у Црногорској граници.
  3. ^ Митар Пешикан; Йован Еркович; Мато Пижурица (2002). Pravopis srpskoga jezika. Matica srpska. п. 413.
  4. ^ Сербский этнографский зборник. Академия. 1926. с. 833. Љеш (Леш, Лијеш, Љешко), старо српско имеющееся: 107, 108, 119, 365
  5. ^ Сербский этнографский зборник. 39. Академия. 1926 г. За назив Љешанска Нахија имали бисмо, колико нам је познато, први спомен у извештају Николе Ерице од 1692 го- дине.
  6. ^ Югословенски исторический час. 1999. с. 41.

внешние ссылки