Типография mrkšina crkva - Mrkšina crkva printing house

Типография mrkšina crkva
The Four Gospels.jpg
Страница из Четырех Евангелий, напечатанная в типографии Мркшина црква в 1562 году
Положение делнесуществующий (1566)
ПредшественникБелградская типография
Основан1562
ОсновательИеромонах Мардарий
Страна происхожденияОсманская империя
Расположение штаб-квартирыKosjerić
Типы публикацийsrbulje
Владелец (и)Монастырь Мркшина Црква

В Типография mrkšina crkva (сербский: Штампарија Манастира Мркшина Црква; Мркшиначка штампарија)[1] была типография, основанная в 1562 году в монастыре Мркшина Црква в деревне Kosjerić в Османская Сербия (сегодня город в Сербия ). Типография действовала до 1566 г. и напечатала два srbulje книги Четыре Евангелия (Четворојеванђеље) в 1562 г. и Цветочная Триода (Триод Цветни) в 1566 году.[2] В 1567 году османы разрушили церковь и ее типографию.

Место расположения

Сегодня точное местонахождение этой типографии неизвестно. Существуют разные версии о точном местонахождении монастыря и его типографии, но все сходятся во мнении, что это было где-то рядом. Kosjerić.[3] Одно из самых возможных мест - над уездным домом и устьем реки Кладороба и Скрапеж.[4]

Печать

Созданные в типографии книги редактировали и печатали Иеромонах Мардарий.[5] Согласно некоторым источникам, именно Мардарий вдохновил сначала Дмитровича, а затем Гундулича инвестировать в полиграфический бизнес и организовал всю деятельность во время открытия типографии в Белграде.[6] Некоторые источники поясняют, что Мардария перевезла печатный станок из Белграда в монастырь Мркшина црква.[7][8] В типографии Mrkšina crkva напечатаны две книги:[9]

Цветочное Триоде узнаваемо, потому что в этой книге Мардарие предпочла использовать фигурные мотивы вместо украшения.[10] Эта книга была напечатана 1 сентября 1566 года иеромонахом Мардарием, священником Живко и диаконом Радулом.[11] Это была последняя книга, напечатанная в типографии Mrkšina crkva в 1566 году.[12]

Последствия

В 1567 году османы сожгли церковь и ее типографию.[13] в то время как монахи бежали в Монастырь рача, похожие на монахов из Типография монастыря Руйно который бежал туда после 1537 г.[14] После того как типография прекратила свое существование в 1566 году, в Османская Сербия до 1831 г.[15]

Наследие

Два экземпляра Четвероевангелия, напечатанные в Mrkšina crkva, до сих пор хранятся в Монастырь Святой Троицы Плевля, одна копия в Монастырь Ждребаоник и два в Цетинский монастырь.[16] Улица в Кошериче, ведущая к предполагаемому месту Мркшина црква, носит название Зоупан Мркша.[13]

Смотрите также

Рекомендации

  1. ^ Лазар Плавшич (1959). Srpske štamparije: od kraja XV do sredine XIX века. Udruženje grafičkih preduzeća Jugoslavije. п. 126. ШТАМПАРИЈА МАНАСТИРА МРКШИНА ЦРКВА
  2. ^ Материалы по истории. Odeljenje za društvene nauke, Matica srpska. 1979. стр. 221. Мркшина Црква 1562–1566
  3. ^ Узицкий зборник. 1989. с. 114. Сви који су до сада о томе писали слажу само у једном, да је Мркшина црква била негде око Косерића.
  4. ^ Зборник Матице srpske za književnost i jezik. Матица српска. 1991. стр. 513.
  5. ^ Узицкий зборник. 1989. с. 114.
  6. ^ Сербско географическое дружтво (1922). Glasnik Srpskog geografskog društva: Bulletin de la Société serbe de geographie. Srpsko geografsko društvo. п. 189. Сва три, пак, записа утврђују: да је јеромонах Мардарије, оснивачарие, био један од калуђера велике глава и штампари ...
  7. ^ Annuaire du Musee de la ville de Beograd. Белоградское Новино. 1955. с. 91. Неки наши научници сматрау да је ту штампариу понео собом у Мркшину Цркву јеромонах Мардарије.
  8. ^ Войска. Войноиздавачки и новинский центр. 2004. с. 167. Штампариа из Београда пренета је у Мркшину цркву код ...
  9. ^ Историски записи. с.н. 1994. стр. 198.
  10. ^ Медакович, Деян. Изабране серпске тема: студии и приложения. Beogradski izdavačko-grafički zavod. п. 119. Нешто доцније, 1562-65, среемо још једном његово имеющееся у штампарији Мркшине цркве. Ту су штампане две књиге, а нарочито занимив Цветни Триод, у којем је Мардарије фигуралне мотиве претпоставио орнаменталним.
  11. ^ Archivum philologicum et linguisticum. Matica srpska. 1968. с. 273.
  12. ^ Завич. Matica iseljenika Crne Gore. 1981. с. 28. Последа штампарија манастира Мркшина цркве престала је да ради 1566. године.
  13. ^ а б «Решение скупщины муниципалитета Кошерич от 9 февраля 2012 года» (PDF). kosjeric.rs. Получено 2015-02-11.
  14. ^ Браство. Društvo sv. Сохранять. 1930. с. 77. Да су калуђери манастира Рујна, после 1537, а Мркшине Цркве после 1566 год. напустили своје манастире, ...
  15. ^ Будиша, Дражен (1984). Почты тискарства у европейских народов. Kršćanska sadašnjost. п. 194. Od prestanka rada Stamparije manastira Mrksina crkva pa do 1831. go- dine u Srbiji nije bilo átamparija ...
  16. ^ Старин Црне Гор. Обод. 1963. с. 10. Из штампарије Мркшине цркве из 1562. године сачувана су два Четворојеванђеља у манастиру Св. Троице код Пљеваља, едно у манастиру Ждребаонику и два у Цетињском ...

Источники

дальнейшее чтение

  • Павле Ивич; Митар Пешикан (1995). «Сербская печать». История сербской культуры. Проект Растко.

внешняя ссылка